Poreklo : Francuska
Sazrevanje : Krajem septembra
Podloga : Vinogradarska breskva
Osobine : Bujna je. Cveta srednje kasno. Oprasivači su: teksas i tuono.
Plod: Prosečna masa jezgra je 1,68g, a popunjenost (randman) je 39%.
Nema dvostrukih jezgara.
Badem Feranjez
Опис
Badem predstavlja cenjeno, vrlo kalorično i hranjivo voće, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Plodovi sadrže kvalitetne masnoće, belančevine, ugljene hidrate, mineralne i aromatske materije kao i vitamine. Osim značajne upotrebe u domaćem kulinarstvu, značajna je njegova uloga i u prehrambenoj, farmaceutskoj, konditorskoj i kozmetičkoj industriji.
Badem spada među najstarije kulture. Uveli su ga u kulturu u VI. veku pre nove ere stari Grci, koji su osnivali svoje kolonije po zemljama Sredozemlja. Danas se badem najviše gaji u Italiji, Španiji, Grčkoj, Maroku, u Kaliforniji (SAD) i dr. Gajenje badema je ograničeno u zemljama s oštrijom klimom nego što je sredozemna, kao i u suptropskom području. Procenjuje se da je u svetu pod bademom oko 1.100.000 ha, od toga je polovina u Sredozemlju.
Temperatura
Badem je heliofitna voćna vrsta i da bi postigao dobar kvalitet, zahteva mnogo svetlosti i toplote u vreme dozrevanja plodova. Cveta već u februaru i njegovi nežni, osetljivi cvetovi propadaju zbog jakih mrazeva i vetrova. Stoga je potrebno izabrati sortiment s kasnocvetajućim sortama kako bi se izbeglo nepovoljno delovanje vremenskih prilika u februaru. Oštećenja od niskih temperatura nastaju kod nekih sorata badema tek pri -27°C. Cvetovi neposredno pre otvaranja mogu izdržati temperaturu do -3,5°C, a kod nekih sorata i do -4°C. Otvoreni cvetovi i mladi zametnuti plodovi stradaju na temperaturi od -1°C do -2°C. Badem vrlo dobro podnosi visoke temperature, pa izdrži bez oštećenja i do 50°C.
Voda
Za badem je vrlo važno da ima dovoljne količine padavina u vreme intenzivnog rasta vegetativnih i generativnih organa (letorasta i plodova). Kod nas se badem ne navodnjava, osim ako se žele osigurati visoki i stabilniji prinosi. Na taj se način prinosi mogu povećati i za 40 %. U vreme dozrevanja nema potrebe za navodnjavanjem jer plod badema otpušta vodu. Od svih voćnih vrsta badem najbolje podnosi sušu, pa ga stoga nazivaju “kralj sušnih područja” ili “Rey del secano”.
Zemljište
Bademu odgovaraju duboko drenirana peskovito ilovasta ili ilovasta zemljišta, koja su bogata humusom, mineralnim hranivima i imaju neutralnu, slabo kiselu ili slabo neutralnu reakciju. Zemljišta trebaju biti dovoljno rastresita jer badem ima vrlo razvijen koren, koji prodire i do 4 m dubine.
Izbor položaja za podizanje zasada badema
Gaji se na različitim nadmorskim visinama. U srednjoj Aziji, na Kavkazu i do 1 200 m. U području Sredozemlja gaji se do 600 m nadmorske visine. Iznad 1 000 m nadmorske visine u našim uslovima zbog povećane vlažnosti ne uspeva.
Formira srednje jaka stabla. To je vrsta koja nije samooplodna i potrebni su joj oprašivači. Oprašivači su mu: Ai, Cristomorto, Ferraduel, Ferrastar, Filippo Ceo, Fra Giulio, Primorski, Tardy Nonpareil, Tuono i Texas. Badem u ljusci teži 3,5 g, dužina mu je 36 mm, širok je 21 mm i debljine 16 mm.Prinos je 41% i ne udvostručuje se. Jezgro teži 1,5 g , dužine 29 mm, širine 13 mm i debljine 8 mm. Njegova rodnost je dobra,srednje je otporan na bolest Moniliju.
